Пубертетлије се често суоче са проблемима депресије где спадају туга,одбаченост,самоћа и слично.
У овом блогу ћу посветити пажњу таквим људима и помоћи им да изађу из круга депресије..
Проблем са депресијом код пубертетлија,јавља се од 11.-е до 14-е године.Тада они осећају да су сами на овом свету,да им нема помоћи и своје проблеме решавају кобним начинима.Није ју се лако отарасити али жеља свакако ју побеђује.Често долазе тренутци када се депресија 'враћа',када опет осећамо да смо сами.У тим тренутцима често су тинејџери 'пресудили' себи над жилетом,лековима,и разлизитим начинима убијањем себе.Покушавају 'решавати' своје проблеме тако што ће пушити цигарете,или бол изразити на своме телу.То свакако није решење али осуђивање тих људи њима не помаже.
Депресија је тесан круг који већину чека...Доста њих данас се могу 'похвалити' резовима.Често њихове фијоке пуне су њиховим 'најбољим' пријатељем жилетом...Заиста је језиво бити у кожи данашње деце...
Често њихови родитељи ни не примећују да су им деца одлутала,далеко од свакодневности.Много родитеља није ни приметило крваве руке и уплакане очи.
Већина њих нити не жели рећи родитељима али то јесте и највећи проблем.
Овде сам да вас лишим депресије бар на кратко:-)
Требамо увидети неке ствари:
*Ако сами себи стварамо бол,да ли се решавамо боли?*
Не,само додајемо со на рану.
*Да ли ако прећутимо боли,нама олакшамо?*
Не,онда немамо помоћи ни од кога.Ћутање је оно најгоре што можемо урадити.
*Да ли је боље седети кући и резати се или изаћи напоље и забавити се?*
Ово је тотално лако питање.Зашто да седимо кући и играмо се жилетом?Зашто да се трујемо лековима кад можемо да се забавимо и решимо туге,одбачености...
Закључак:Депресија је пролазно стање.Не требамо се предати жилету.Не требамо се сломити на парчету метала.Лекови нису створени за убијање.Жилет није створен за резање коже.ЖИВОТ СЕ НЕ ЗАВРШАВА ОД ДЕПРЕСИЈЕ.
Живот је пред нама,депресија је само препрека.Доказимо јој да смо јачи од ње:-)
Толико од мене,здраво до сутра♥
У овом блогу ћу посветити пажњу таквим људима и помоћи им да изађу из круга депресије..
Проблем са депресијом код пубертетлија,јавља се од 11.-е до 14-е године.Тада они осећају да су сами на овом свету,да им нема помоћи и своје проблеме решавају кобним начинима.Није ју се лако отарасити али жеља свакако ју побеђује.Често долазе тренутци када се депресија 'враћа',када опет осећамо да смо сами.У тим тренутцима често су тинејџери 'пресудили' себи над жилетом,лековима,и разлизитим начинима убијањем себе.Покушавају 'решавати' своје проблеме тако што ће пушити цигарете,или бол изразити на своме телу.То свакако није решење али осуђивање тих људи њима не помаже.
Депресија је тесан круг који већину чека...Доста њих данас се могу 'похвалити' резовима.Често њихове фијоке пуне су њиховим 'најбољим' пријатељем жилетом...Заиста је језиво бити у кожи данашње деце...
Често њихови родитељи ни не примећују да су им деца одлутала,далеко од свакодневности.Много родитеља није ни приметило крваве руке и уплакане очи.
Већина њих нити не жели рећи родитељима али то јесте и највећи проблем.
Овде сам да вас лишим депресије бар на кратко:-)
Требамо увидети неке ствари:
*Ако сами себи стварамо бол,да ли се решавамо боли?*
Не,само додајемо со на рану.
*Да ли ако прећутимо боли,нама олакшамо?*
Не,онда немамо помоћи ни од кога.Ћутање је оно најгоре што можемо урадити.
*Да ли је боље седети кући и резати се или изаћи напоље и забавити се?*
Ово је тотално лако питање.Зашто да седимо кући и играмо се жилетом?Зашто да се трујемо лековима кад можемо да се забавимо и решимо туге,одбачености...
Закључак:Депресија је пролазно стање.Не требамо се предати жилету.Не требамо се сломити на парчету метала.Лекови нису створени за убијање.Жилет није створен за резање коже.ЖИВОТ СЕ НЕ ЗАВРШАВА ОД ДЕПРЕСИЈЕ.
Живот је пред нама,депресија је само препрека.Доказимо јој да смо јачи од ње:-)
Толико од мене,здраво до сутра♥
